GEOGRAFIJA ALGI

UVOD. Što se tiče geografskog aspekta proučavanja algi, a posebno slatkovodnih, pogrešno je mišljenje da su one ubikvisti. Ovo tvrđenje se ponajviše odnosi na jednoćelijske slatkovodne alge. Ovo gledište nije sporno ukoliko se naglasi da su pojedini taksoni ubikvisti, pošto su dobro poznati primeri mnogih vrsta roda Scenedesmus koje imaju široko rasprostranjenje u slatkim vodama. U morskim ekosistemima širok areal imaju predstavnici reda Ulvales. Međutim, proučavanja rasprostranjenja algi nedvosmisleno su pokazala da osim ekoloških faktora, koji definišu životni okvir jednog biotopa, na njihovo globalno rasprostranjenje utiču i opšti klimatski uslovi. Uticaj klimatskih uslova se manifestuje u pojavi pravilnog geografskog zoniranja algi. Kod morskih algi je geografsko zoniranje izraženije i potpunije proučeno. Takođe je ovakvo zoniranje uočeno i kod slatkovodnih algi, ali je ono manje i nepravilnije izraženo. To znači da se na osnovu poznavanja slatkovodnih algi oni mogu i geografski okarakterisati. U vezi sa geografijom algi otvorena su još uvek mnoga pitanja kao što su, na primer, nepotpuno poznavanje areala vrsta, njihovih ekoloških osobenosti, nedovoljno poznavanje intraspecijskih variranja i druga. Proučavanja regionalnih flora daju značajan doprinos u davanju odgovora na ova pitanja.

FAKTORI RASPROSTRANJENJA. Danas je dobro poznata činjenica da je prvobitna sredina u kojoj su alge živele - voda. I danas se najveći broj vrsta nalazi upravo u vodi, mada su se pojedini predstavnici prilagodili i aerobnoj sredini, pa tako danas naseljavaju i zemljište, koru drveća, vlažne stene, građevinski materijal. Međutim i pored ovih evolutivnih prilagođenosti na kopneni način života, sve se one razvijaju na dovoljno osvetljenim i više ili manje vlažnim mestima. Pa tako zaključujemo da je osnovni uslov njihovog opstanka i danas voda.

Jedna od osnovnih karakteristika algi zahvaljujući kojoj su široko rasprostranjene jeste njihova izvanredna fiziološka plastičnost i adaptivna sposobnost na različite ekološke uslove koji vladaju u vodi i na kopnu. Međutim, nisu svi predstavnici prilagođeni na sve ekološke uslove, te tako dolazi do raščlanjenja algi na više ekoloških grupa. Najznačajniji ekološki faktori koji omogućavaju pojavu i razviće algi su intenzitet i kvalitet svetlosti, količina mineralnih soli i ugljen-dioksida. Osim pomenutih ekoloških faktorana rasprostranjenje algi utiču još i salinitet, temperatura, sastav geološke podloge i fizičko-hemijska svojstva vode.

SALINITET. Morske i kopnene vode se razlikuju u pogledu koncentracije mineralnih soli i po hemijskom sastavu. Prosečna koncentracija soli u morskoj vodi iznosi oko 35 g/l, dok je koncentracija soli kopnenih voda od oko 0,01 do 0,50 g/l. Prema tome da li su prilagođene većoj ili manjoj koncentraciji soli u vodi alge možemo podeliti na morske i slatkovodne. Među algama se nalazi mali broj vrsta koje su prilagođene životu i u slatkovodnim i u morskim ekosistemima. Pored toga postoji i manja grupa algi koje predstavljaju prelazne forme između ove dve velike grupe. One naseljavaju brakične ili brakčate vode koje predstavljau mešavinu slane i slatke vode. Obično se nalaze na ušćima velikih reka u mora i okeane.

HEMIJSKI SASTAV VODE. Pored saliniteta, i druge hemijske materije rastvorene u vodi utiču na rasprostranjenje algi. Jedan od hemijskih faktora koji je dobro ispitan i na čijem primeru može jasno da se ilustruje uticaj ovih faktora na rasprostranjenje algi je koncentracija jedinjenja gvožđa u vodi. Mnoge su alge osetljive čak i na mala variranja koncentracije jedinjenja gvožđa u svom staništu. Tako se mnoge alge javljaju kao pouzdani bioindikatori, pa se na osnovu njihovog sastava vrši tipizacija vodenih basena na šest grupa:

1. "Cladofora fracta" - koncentracija Fe2O3 je 0,2-0,5 mg/l;

2. "Rhisoclonium hierogliphicum" - koncentracija Fe2O3 je 0,5 mg/l;

3. "Microspora amoena" - koncentracija Fe2O3 je 0,8-1,0 mg/l;

4. "Draparnaldia glomerata" - koncentracija Fe2O3 je 1,5-2,0 mg/l;

5. "Surirella" - koncentracija Fe2O3 je 2,0-3,0 mg/l;

6. "Galionella ferruginea" - koncentracija Fe2O3 je 5,0 mg/l.

TERMIČKI REŽIM. Za normalno rastenje i razviće, kao i za rasprostranjenje je neophodan određeni termički režim. Poznato je da pojedine vrste zahtevaju specifične temperaturne uslove za razviće. Prema širini temperaturne amplitude u okviru algi možemo razlikovati dve kategorije: eutermne i stenotermne alge. Alge koje se uspešno razvijaju u širokim temperaturnim granicama se označavaju kao eutermne. Među algama se nalaze mnogi predstavnici iz ove kategorije algi i oni su rasprostranjeni od severa do juga planete Zemlje. Nasuprot njima su stenotermne alge koje opstaju samo u uskim granicama variranja temperature.