Savremena sistematika algi karakteriše se postojanjem mnogobrojnih i međusobno često različitih sistema klasifikacije. Razlike se ispoljavaju na nivou visokih taksonomskih kategorija kao što su nadcarstvo, carstvo, podcarstvo, razdeo, ali su u još većoj meri izražene kod nižih sistematskih kategorija.
Upoređivanjem pojedinih klasifikacionih sistema algi, zapažaju se dva dijametralno suprotna pristupa. U jednom slučaju postoji tendencija smanjivanja broja razdela, a povećanja broja klasa. U drugom slučaju nalazimo suprotnu tendenciju - povećanje broja razdela na račun smanjivanja broja klasa.
U mnogim starijim klasifikacijama (Fritsch 1956, Silvia 1980) sve alge su svrstane u razdeo Algophyta u okviru koga se nalazi više klasa. Međutim, sve novije klasifikacije algi razlikuju od 8 do 20 razdela.
I pored postojećih razlika, u većini filogenetskih sistema algi, kao osnovni kriterijumi prisutni su postojanje i građa jedra, diferenciranje višećelijskih struktura, građa bičeva, način polnog razmnožavanja, tj. morfološko-citološki kriterijumi. Morfološke osobine, kao značajna taksonomska obeležja, i dalje će imati svoju vrednost u sistematici i pri klasifikaciji algi, međutim u novije vreme sve značajnije mesto pripada fiziološkim i biohemijskim kriterijumima. Morfološki, fiziološki, biohemijski, genetički, ekološki i drugi kriterijumi koji se pri klasifikaciji koriste međusobno se ne isključuju već se dopunjuju upotpunjujući sliku razvoja u celini, odnosno njihovih pojedinih taksona, istovremeno ukazujući na njihove filogenetske veze.
Uzroci velike raznovrsnosti klasifikacionih sistema algi su višestruki. Obilje podataka dobijenih primenom savremenih metoda elektronske mikroskopije, biohemije, genetike, fiziologije i drugih u cilju ustanovljavanja filogenetskih bliskosti ili različitosti između pojedinih taksona, uz ranije postojeće pristupe, daje povoda pojedinim algolozima da formiraju nove klasifikacione sisteme algi. Često takvi sistemi nisu u dovoljnoj meri filogenetski jasno fundirani ili se formiraju na temelju još nedovoljno proverenih podataka, tako da su teško prihvatljivi. Posebno treba napomenuti da pojavom interneta, pojavile su se na njemu pojedini sajtovi koji vrše klasifikaciju algi (i drugih organizama), a da pri tome ne daju opise taksona, već ih samo nabrajaju. Takođe, na tim sajtovima se ne nalaze imena autora, što uvodi dodatnu nesigurnost. Ovo dovodi do potpunog haosa u sistemima živih bića, stoga treba biti oprezan prilikom korišćenja takvih izvora.
Nove informacije i saznanja izazivaju i prirodnu potrebu za revizijom postojećih taksonomskih kriterijuma i klasifikacija. To istovremeno dovodi i do pojave nestabilnosti u sistemu klasifikacije algi iz čega proizilaze značajne izmene na različitim nivoima klasifikacije algi.
Jedan od faktora koji doprinose nesređenosti u taksonomiji algi jeste i to što autori, opisujući nove taksone ili vršeći reviziju sistema, veoma često ne definišu jasan i precizan kriterijum uvođenja novog, niti potpun i uverljiv kritički osvrt na postojeće stanje.
Što se tiče položaja algi u opštem sistemu živog sveta među naučnicima su neusaglašena mišljenja o cijanoprokariotima i nekim aktivno pokretnim protistma.
Što se razdela Cyanoprocaryota tiče, u bakteriološkoj literaturi se oni smatraju bakterijama i daje im se naziv Cyanobacteria, dok se u algološkoj literaturi njima daje naziv Cyanophyta. Autor ovog teksta je shvatanja da su cijanoprokarioti alge na prokariotskom nivou organizacije, tj. da pripadaju carstvu Monera, a da se proučavaju sa eukariotskim algama, jer imaju slične ekološke osobine, a verovatno su i filogenetski povezani.
U vezi sa pitanjem položaja nekih jednoćelijskih i kolonijalnih aktivno pokretnih algi u sistemu živog sveta neusaglašenosti proističu iz njihovih svojstava od kojih su neka "biljnog" a neka "životinjskog" karaktera. Naime, takve alge se aktivno kreću pomoću lokomotornog aparata, imaju hlorofil, osim nekih izuzetaka za koje se zna da su ga naknadno izgubile. Organizmi koji se odlikuju ovakvim svojstvima prema načinu ishrane pripadaju fotoautotrofima koji mogu lako da pređu na miksotrofan način ishrane, a pojedini među njima su i heterotrofi. Neki od ovih organizama su gimnoplasti, drugi na površini svoga tela imaju pelikulu, teku ili ćelijski zid. Ovakva svojstva imaju alge razdela Euglenophyta, Cryptophyta, Raphidophyta i Dinophyta, kao i neki predstavnici Xanthophyta, Chrysophyta i Chlorophyta. Istina je da pojedine alge ovih razdela imaju sličnosti sa organizmima koji se u okviru protozoa svrstavaju u klasu Mastigophora, ali ne bismo mogli da se složimo da one i pripadaju toj klasi, u koju ih mnogi protozoolozi ubrajaju. Sličnost koja se javlja između ove dve grupe organizama posledica je paralelne morfološke evolucije, a ne srodničkih odnosa. Osim toga, pri klasifikaciji je očigledno vodeći kriterijum bio morfološki, a kad se radi o organizmima na ovom nivou organizacije koji žive u manje-više ujednačenim uslovima sredine, nužna je primena i drugih kriterijuma kako bi se izbegle moguće zablude do kojih dovode sličnosti u adaptacijama na slične uslove života. Jedno vreme je bilo uobičajeno da se svi, do tada klasifikovani organizmi kao alge i praživotinje, uvrste u carstvo Protista u okviru koga se izdvajalo i do 80 razdela. Danas se opet vratilo, odveka, poznato pitanje algi i praživotinja.
Bez obzira na postojanje niza otvorenih pitanja, sigurno je da su alge u morfofiziološkom pogledu jedinstvena grupa organizama, da imaju zajedničko poreklo i da su međusobno filogenetski povezane.
Ceneći napore i stremljenja algologa da formiraju sistem klasifikacije algi koji će najvernije odraziti filogenetske odnose u prirodi, moramo da zaključimo da su pristupi tom rešenju veoma različiti, međusobno suprotstavljeni i, verovatno zbog složenosti, još uvek neusaglašeni. Zato svaki od sistema nosi veoma izražen autorski pečat.
Autor Algolobloga se stoga nalazi pred velikim iskušenjem za koji od mnogobrojnih sistema klasifikacije algi da se opredeli. Nakon analize mnogobrojnih sistema, autor se opredelio za sledeći koji predstavlja modifikaciju sistema koji je predložila grupa autora 2005. godine u naučnom radu pod nazivom " The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists". U ovom radu je predstavljena kladifikacija, a na Algoloblogu je autor izvršio modifikaciju prevodeći kladifikacijski u klasifikacijski sistem. Takođe je kladu Chlorarachniophyta izdvojio iz klade Cercozoa i uvrstio u subregnum Chloroplastida, a kladu Euglenophyta je iz klade Excavata izdvojio takođe u subregnum Chloroplastida. Pored ove izmene izvršeno je i grupisanje razdela Cyanoprocaryota u okviru carstva Archaeplastida. Prema ovom modifikovanom sistemu alge su predstavljene u dva carstva:
Upoređivanjem pojedinih klasifikacionih sistema algi, zapažaju se dva dijametralno suprotna pristupa. U jednom slučaju postoji tendencija smanjivanja broja razdela, a povećanja broja klasa. U drugom slučaju nalazimo suprotnu tendenciju - povećanje broja razdela na račun smanjivanja broja klasa.
U mnogim starijim klasifikacijama (Fritsch 1956, Silvia 1980) sve alge su svrstane u razdeo Algophyta u okviru koga se nalazi više klasa. Međutim, sve novije klasifikacije algi razlikuju od 8 do 20 razdela.
I pored postojećih razlika, u većini filogenetskih sistema algi, kao osnovni kriterijumi prisutni su postojanje i građa jedra, diferenciranje višećelijskih struktura, građa bičeva, način polnog razmnožavanja, tj. morfološko-citološki kriterijumi. Morfološke osobine, kao značajna taksonomska obeležja, i dalje će imati svoju vrednost u sistematici i pri klasifikaciji algi, međutim u novije vreme sve značajnije mesto pripada fiziološkim i biohemijskim kriterijumima. Morfološki, fiziološki, biohemijski, genetički, ekološki i drugi kriterijumi koji se pri klasifikaciji koriste međusobno se ne isključuju već se dopunjuju upotpunjujući sliku razvoja u celini, odnosno njihovih pojedinih taksona, istovremeno ukazujući na njihove filogenetske veze.
Uzroci velike raznovrsnosti klasifikacionih sistema algi su višestruki. Obilje podataka dobijenih primenom savremenih metoda elektronske mikroskopije, biohemije, genetike, fiziologije i drugih u cilju ustanovljavanja filogenetskih bliskosti ili različitosti između pojedinih taksona, uz ranije postojeće pristupe, daje povoda pojedinim algolozima da formiraju nove klasifikacione sisteme algi. Često takvi sistemi nisu u dovoljnoj meri filogenetski jasno fundirani ili se formiraju na temelju još nedovoljno proverenih podataka, tako da su teško prihvatljivi. Posebno treba napomenuti da pojavom interneta, pojavile su se na njemu pojedini sajtovi koji vrše klasifikaciju algi (i drugih organizama), a da pri tome ne daju opise taksona, već ih samo nabrajaju. Takođe, na tim sajtovima se ne nalaze imena autora, što uvodi dodatnu nesigurnost. Ovo dovodi do potpunog haosa u sistemima živih bića, stoga treba biti oprezan prilikom korišćenja takvih izvora.
Nove informacije i saznanja izazivaju i prirodnu potrebu za revizijom postojećih taksonomskih kriterijuma i klasifikacija. To istovremeno dovodi i do pojave nestabilnosti u sistemu klasifikacije algi iz čega proizilaze značajne izmene na različitim nivoima klasifikacije algi.
Jedan od faktora koji doprinose nesređenosti u taksonomiji algi jeste i to što autori, opisujući nove taksone ili vršeći reviziju sistema, veoma često ne definišu jasan i precizan kriterijum uvođenja novog, niti potpun i uverljiv kritički osvrt na postojeće stanje.
Što se tiče položaja algi u opštem sistemu živog sveta među naučnicima su neusaglašena mišljenja o cijanoprokariotima i nekim aktivno pokretnim protistma.
Što se razdela Cyanoprocaryota tiče, u bakteriološkoj literaturi se oni smatraju bakterijama i daje im se naziv Cyanobacteria, dok se u algološkoj literaturi njima daje naziv Cyanophyta. Autor ovog teksta je shvatanja da su cijanoprokarioti alge na prokariotskom nivou organizacije, tj. da pripadaju carstvu Monera, a da se proučavaju sa eukariotskim algama, jer imaju slične ekološke osobine, a verovatno su i filogenetski povezani.
U vezi sa pitanjem položaja nekih jednoćelijskih i kolonijalnih aktivno pokretnih algi u sistemu živog sveta neusaglašenosti proističu iz njihovih svojstava od kojih su neka "biljnog" a neka "životinjskog" karaktera. Naime, takve alge se aktivno kreću pomoću lokomotornog aparata, imaju hlorofil, osim nekih izuzetaka za koje se zna da su ga naknadno izgubile. Organizmi koji se odlikuju ovakvim svojstvima prema načinu ishrane pripadaju fotoautotrofima koji mogu lako da pređu na miksotrofan način ishrane, a pojedini među njima su i heterotrofi. Neki od ovih organizama su gimnoplasti, drugi na površini svoga tela imaju pelikulu, teku ili ćelijski zid. Ovakva svojstva imaju alge razdela Euglenophyta, Cryptophyta, Raphidophyta i Dinophyta, kao i neki predstavnici Xanthophyta, Chrysophyta i Chlorophyta. Istina je da pojedine alge ovih razdela imaju sličnosti sa organizmima koji se u okviru protozoa svrstavaju u klasu Mastigophora, ali ne bismo mogli da se složimo da one i pripadaju toj klasi, u koju ih mnogi protozoolozi ubrajaju. Sličnost koja se javlja između ove dve grupe organizama posledica je paralelne morfološke evolucije, a ne srodničkih odnosa. Osim toga, pri klasifikaciji je očigledno vodeći kriterijum bio morfološki, a kad se radi o organizmima na ovom nivou organizacije koji žive u manje-više ujednačenim uslovima sredine, nužna je primena i drugih kriterijuma kako bi se izbegle moguće zablude do kojih dovode sličnosti u adaptacijama na slične uslove života. Jedno vreme je bilo uobičajeno da se svi, do tada klasifikovani organizmi kao alge i praživotinje, uvrste u carstvo Protista u okviru koga se izdvajalo i do 80 razdela. Danas se opet vratilo, odveka, poznato pitanje algi i praživotinja.
Bez obzira na postojanje niza otvorenih pitanja, sigurno je da su alge u morfofiziološkom pogledu jedinstvena grupa organizama, da imaju zajedničko poreklo i da su međusobno filogenetski povezane.
Ceneći napore i stremljenja algologa da formiraju sistem klasifikacije algi koji će najvernije odraziti filogenetske odnose u prirodi, moramo da zaključimo da su pristupi tom rešenju veoma različiti, međusobno suprotstavljeni i, verovatno zbog složenosti, još uvek neusaglašeni. Zato svaki od sistema nosi veoma izražen autorski pečat.
Autor Algolobloga se stoga nalazi pred velikim iskušenjem za koji od mnogobrojnih sistema klasifikacije algi da se opredeli. Nakon analize mnogobrojnih sistema, autor se opredelio za sledeći koji predstavlja modifikaciju sistema koji je predložila grupa autora 2005. godine u naučnom radu pod nazivom " The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists". U ovom radu je predstavljena kladifikacija, a na Algoloblogu je autor izvršio modifikaciju prevodeći kladifikacijski u klasifikacijski sistem. Takođe je kladu Chlorarachniophyta izdvojio iz klade Cercozoa i uvrstio u subregnum Chloroplastida, a kladu Euglenophyta je iz klade Excavata izdvojio takođe u subregnum Chloroplastida. Pored ove izmene izvršeno je i grupisanje razdela Cyanoprocaryota u okviru carstva Archaeplastida. Prema ovom modifikovanom sistemu alge su predstavljene u dva carstva:
3. phylum: Rhodophyta
4. phylum: Chlorophyta (zelene alge)
5. phylum: Charophyta (pršljenčice)
C) REGNUM: RHIZARIA
6. phylum: Chlorarachniophyta
D) REGNUM: CHROMALVEOLATA
7. phylum: Cryptophyta
8. phylum: Haptophyta
9. phylum: Dinophyta
10. phylum: Raphidophyta
11. phylum: Xanthophyta (žutozelene alge)
13. phylum: Dictyochophyta
14. phylum: Chrysophyta (zlatne alge)
15. phylum: Bacillariophyta (silikatne alge)
16. phylum: Phaeophyta (mrke ili smeđe alge)
E) REGNUM: EXCAVATA
17. phylum: Euglenophyta
Nema komentara:
Objavi komentar