UVOD. Alge u prirodi često žive zajedno sa drugim organizmima - biljkama, životinjama i gljivama. Međusobni odnosi algi i drugih organizama sa kojima se one udružuju različito su složeni. Mnoge alge samo naseljavaju površinu drugih organizama, dok su druge alge ostvarile veoma složene međusobne odnose tokom evolucije. U odnosu na način udruživanja i složenost odnosa koje ostvaruju sa jedinkama drugih vrsta, alge se dele na četiri grupe: epibionte, endofite, parazite i simbionte.
EPIBIONTI. Epibiontske alge su one koje samo naseljavaju površinu drugih, krupnijih organizama. Između algi i organizama na kojima se one nalaze ne postoji razmena materija (ili u sasvim malom stepenu), pa su one u pogledu ishrane u potpunosti autonomne. Epibionti ne nanose direktno štetu organizmu na kome se nalaze, ali ukoliko se prenamnože mogu posredno da utiču na životnu aktivnost tih organizama, a sasvim retko dovode do njihovog uginuća. Među algama, najveći broj epibionata je iz razdela Cyanoprocaryota i Bacillariophyta. Prema tome da li naseljavaju fotoautotrofne organizme ili životinje epibionte delimo u dve podgrupe: epifitne i epizoične alge.
Epifite se razvijaju na vodenim ili terestričnim biljkama ili makroskopskim algama. One na njima mogu obrazovati gust omotač koji u velikoj meri onemogućava prodiranje svetlosti do fotosintetičkog aparata. Neka novija istraživanja detalja epifitskog odnosa kod algi su pokazala da u nekim slučajevimima dolazi do prenošenja izvesnih supstanci od domaćina ka epifiti, a ređe od epifite ka njenom domaćinu. Nivo ove dvosmerne razmene veoma je različit od slučaja do slučaja. Takođe, zapaženo je da su neke biljke veoma često domaćini epifita, dok su druge to izuzetno retko. Obligatni epifitizam podrazumeva da se ordeđena vrsta epifitske alge pričvršćuje samo za jednog, određenog domaćina. Ukoliko postoji, dvosmerna razmena supstanci na relaciji domaćin-epifita-domaćin je uvek više izražena od domaćina ka epifiti, logično zaključujemo da se u takvim slučajevima radi o pojavi parazitizma. Međutim, moguće je da se u odnosu epifita-domaćin vrši razmena supstanci na obostranu korist, tako da nije opravdano unapred proglasiti neku epifitu za parazita.
Epizoične alge se razvijaju na vodenim životinjama. Ponekad se ove alge prenamnože na nožicama vodenih krpelja ili paukova i usporavaju njihovo kretanje.
ENDOFITE.
PARAZITI. Parazitske alge slično endofitama prodiru u druge organizme, ali za razliku od njih parazitski predstavnici algi u potpunosti ili delimično zavise u ishrani od svog domaćina. Najčešće posle dužeg ili kraćeg perioda domaćin, iscrpljen delovanjem parazitske alge, umire. Među algama se nalazi relativno mali broj parazita i zna se da je parazitizam sekundarna pojava kod algi. Pojedine vrste algi parazitiraju na biljkama, dok pojedinim makroskopske alge predstavljaju domaćina. Interesantno je istaći slučaj crvenih algi iz roda Actinococcus za koje je ustanovljeno da njihov sporofit parazitira na sopstvenom gametofitu.
PARAZITI. Parazitske alge slično endofitama prodiru u druge organizme, ali za razliku od njih parazitski predstavnici algi u potpunosti ili delimično zavise u ishrani od svog domaćina. Najčešće posle dužeg ili kraćeg perioda domaćin, iscrpljen delovanjem parazitske alge, umire. Među algama se nalazi relativno mali broj parazita i zna se da je parazitizam sekundarna pojava kod algi. Pojedine vrste algi parazitiraju na biljkama, dok pojedinim makroskopske alge predstavljaju domaćina. Interesantno je istaći slučaj crvenih algi iz roda Actinococcus za koje je ustanovljeno da njihov sporofit parazitira na sopstvenom gametofitu.
O prelazu između epifita i endofita sa jedne strane i parazitskih algi sa druge strane je bilo reči kada su opisivane ove dve ekološke grupe algi, a ovde treba naglasiti samo da se nesumnjivo radi o parazitizmu ukoliko se neka "epifita" ili "endofita" karakteriše potpunim odsustvom fotosintetičkih pigmenata u svojim ćelijama. U velikom broju takvih slučajeva utvrđeno je postojanje pora između domaćina i parazitske epifite preko kojih se vrši transport organskih jedinjenja. Kod mnogih parazitskih algi ne postoji potpuna zavisnost u ishrani od domaćina. Iako su pore između parazita i domaćina prisutne, parazit u svojim ćelijama poseduje fotosintetičke pigmente i veći deo njegovog tela nalazi se van domaćina. U tim slučajevima govorimo o hemiparazitizmu, odnosno o delimičnom parazitizmu.
Parazitske alge se mogu podeliti na dve grupe: aloparazite i adelfoparazite. Aloparazitske alge u svom parazitizmu nisu vezane za određenog domaćina i od njega se razlikuju po morfološkoj organizaciji talusa i po načinu razvića struktura za razmnožavanje. Adelfoparazitske alge su u svom parazitizmu vezane samo za jednog ili mali broj različitih domaćina koji pripadaju istoj familiji, a polno razmnožavanje je veoma slično onom kod domaćina.
SIMBIONTI.
Tekst nije završen. Radovi su u toku.
SIMBIONTI.
Tekst nije završen. Radovi su u toku.
Nema komentara:
Objavi komentar